Od žita, preko crepa do ljudskosti

Moj deda je ovu kuću širio '31, koja je u osnovi građena na kućerku. Ima više od trista godina i te dve sobe imaju trista godina, a ovo ostalo je šireno, doziđivano. Onda je on napravio tu kiblu sa tim ornamentima, sa tim ukrasima. Ja se još sećam kad je baba besnela na njega, a ja bio mali. Cela kuća je mogla biti od cigalja, a kuća je i dalje od čepića, naboja. Ima cigalja ovaj prednji zid odavde i onaj tamo. Ima tu lepih ornamenata! E sad! On je platio majstore da se to uradi, a toliko je platio majstore da je cela kuća mogla biti od cigalja, a ne ovako. I zbog toga je ona na njega besnela. E! Kad je on nju pravio, onda je vreme kao i sad; uvek si u nevolji. Kažu – ''Ide čovek ulicom, priča sam sa sobom. Ili je lud ili gradi kuću.'' Nešto nije kako treba. S ove strane ima, eternit se, mislim, zove. To su ploče, ovako četvrtaste od azbesta i cementa. Ima još par starih zgrada u Novom Sadu koje imaju takav krov. To se više ne radi. Postoji još jedna fabrika u Mađarskoj koja pravi te ploče, ali se ne radi zato što azbest je, ne znam ni ja šta, kancerogen i to se više ne pravi. E to je on stavljao na krov. Sad... Sve je to koštalo naravno, a njegov drugar, poznanik, prijatelj, poslovni saradnik Breslav, Jevrej, žitni trgovac u Novom Sadu, renovir'o je svoju kuću, pa je im'o tog crepa koji je skinut sa tih ploča, pa je dao mom dedi, pa je odnazad tamo bio taj, a onda novi ti crepovi su sa ove strane. Taj žitni trgovac Breslav je mom dedi nudio, dokle god su oni sarađivali, do rata, ako treba da ženi sina da će mu dati para, neka mizerna kamata, nešto bez veze, ali sa nekim interesom; a ako kupuje zemlju, ako mu fali para da kupi zemlju, onda mu daje pare bez kamate! Kao mi jedni drugima. Pozajmiš! Za Jevreje ne bije glas da to rade, ali njih dvojica su sarađivali dobro i jednom prilikom je on poslao svog kalfu, trgovca, šegrta iz Novog Sada na biciklu kod mog deda Ilije da mu kaže da će sutra pasti cena žita. Ovaj zna da deda ima na tavanu vagon, dva žita; da dođe da napravi ugovor. Žito će se nositi bilo kad, ali sutra će pasti cena. Mo'š da zamisliš trgovca danas da ti javi – ''Alo sutra će pojeftiniti, čoveče, to što ti imaš, daj, prodaj sad!'' Čuvali jedni druge. Moj deda je radio njive, imao žita. Ovaj je tamo sa tim žitom trgov'o, prodavao, ovamo-onako, izvozio. I eto kakvi su bili odnosi bez obzira na veru ili naciju, je l' da?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *