Đeram

Uvek ima još tih starih stvari koje se i danas koriste. Svi predmeti se koriste. Sve je to nekad bilo. Sve može i sad samo smo se modernizovali. Ovaj bunar - odatle i bašta i bazen i hranim stoku. On je živ! Da ne bude nekog rata... To je prvo što sam uradio kad smo došli kad je bilo bombardovanje. Prvo sam smestio decu di će spavati, pa sam onda našao najlon i zatvorio od gore sek, da ne može ništa da upadne. To nam je voda. Rat je. Šta znaš? Tad su opalili trafostanicu na Rimskim Šančevima. Gađali su onim grafitnim bombama. Ja sedim tamo na terasi i vidim ga. Sve fercera! Brzo su to ovi naši povratili, međutim ja nemam struje! Ovde imam 40 glava što krava, teladi, konja, sve. I pao mi đeram! Bunar ima to drvo što drži đeram, zove se soja. I ono se slomilo i palo i sad ja treba to da povratim, ali – a! Ima kade, znaš? Imaš hidrofor, imaš pumpe, imaš ovo, imaš ono. Majko mila, rekoh kako ću ujutru, kako ću napojiti?! Sve stalo. Hajde muz'o sam na taktor, na kompresor od traktora. To sam se snalazio, ali treba napojiti. I ujutru bacamo kantu u bunar i vadimo, ali krava svaka popije 30, 40 litri vode. Do podne smo vukli da ih napojimo. Do kraja nismo ni napojili ko svet nego je tako - daj svakoj po dve kante i da završimo. A ja hoću da namestim taj đeram, pa di god vidim – ova mi tanka, ova mi kriva, ova mi nije, nije mi ni ova lepa. I dođe mi jedan sinovac. Tamo kod aerdroma imaju salaš. Ja vučem vodu, on doš'o, smrknut kaže – ''Eeej, aj me nauči kako se muze s traktorom.'' Oni imaju jednu kravu, ali ta jedna ne ume ručno. Imaju muzlicu, struje nema. I sad on zna da ja imam fazon kako da zakačiš di, šta zakačiš. Možeš kompresorom sa traktora da pomuzeš. ''Ma to je prosto'' - rekoh -'' objasniću ti ja. Aj ti mene pusti'' - imaju oni šumicu jednu dole neku - ''treba mi soja, za đeram za bunar.'' ''Ma'' – kaže -''iseci je celu, daj samo''. Ode on da muze; ja daj tu motorku, sikiru, šta već treba. Ma sa druma sam je video! Stoji ovako, raširila se, rekoh - ''Mamu ti... Moja je!'' I tamo isečemo, isklešemo. Izbušimo rupu i sad treba da probušiš ta drva, staviš osovinu, da bi radio, a struje nema. Ima te burgije. E sad ja znam da ja to imam, ali ne znam di je. Bušilica, ova, ona... Sad sa tim ne radi niko. Sad zaista, aj da probušiš. Kako?! S čim da probušiš? Ej... Ovde sam pretres'o salaš, tavan, onaj na ćošku još je bio kod nas u familiji nije bio prodat, tamo tavane, drugog dede tavane, šupe, tu je negde! Ali jedva sam je naš'o. I nađem i izbušim rupe i stavim i smrkava i đeram radi i mi pojimo, evo vam ga, bombardujte, ne mož'te nam ništa! Razumeš?!

sdr

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *